Vesti

Преминуо академик Владан Ђорђевић

Поштовани чланови СДМ,

Са великим жаљењем Вам преносим вест да је данас поподне преминуо академик Владан Ђорђевић у Београду у 85. години.

Академик Владан Ђорђевић рођен је у Крушевцу, 7. октобра 1938. Oсновна научна и стручна област рада академика Ђорђевића била теоријска и примењена механике флуида, а посебно теорија граничног слоја, теорија струјања нехомогених и ротирајућих флуида, теорија таласних кретања флуида и теорија хидродинамичке стабилности и преласка у турбуленцију.

Обављао је функцију генералног секретара и председника Југословенског друштва за механику, као и председника Друштва за механику Србије (1983‒1985). Био је члан Европске уније за механику, Друштва за примењену математику и механику, Академије инжењерских наука Србије (АИНС) и других научних институција.

Поље његовог научног рада обухватало је и биомеханику флуида, као и проблеме струјања гасова у микроканалима који имају велику примену у савременим технологијама микроелектро-механичких система (MEMS).

Дипломирао је на Одсеку за хидроенергетику Машинског факултета Универзитета у Београду (1961). Постдипломске студије завршава на Групи за механику Природно-математичког факултета у Београду, где је магистрирао (1963) и докторирао (1966) из области теорије граничног слоја.

Као Хумболтов стипендиста завршио је постдокторску специјализацију на Алберт-Лудвигс универзитету у Фрајбургу (1968-1969), а као Фулбрајтов стипендиста био је гостујући научник на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (1975-1976), где је касније радио као гостујући професор на одељењима за ваздухопловство и машинство.

Након завршетка основних студија, почиње да ради као асистент на Катедри за механику флуида Машинског факултета Универзитета у Београду (1962). На истом факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981 године. Предавао је предмете Механика флуида и Хидраулика и пнеуматика. Био је продекан за наставу (1989-1991) и шеф Катедре за механику флуида (1988-2000).

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985, а за редовног 1997. године.

Био је председник Одборa за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла САНУ од 2002. године, као и главни уредник едиције САНУ “Живот и дело српских научника”. У периоду од 2000. до 2006. године, био је управник Одељења за механику на Математичком институту САНУ.

Током плодне научне каријере објавио је више од 100 научних радова из основне области и актуелних подобласти механике флуида.

Већи део његових радова објављен је у веома цењеним светским научним часописима као што су: Journal of Fluid Mechanics, Physics of Fluids, Wave Motion, Transactions of the Royal Society A, Journal of Applied Mathematics and Physics, Journal of Applied Mathematics and Mechanics. Аутор је два уџбеника из области теоријске и примењене механике флуида.

Сарађивао је са Војно-техничким институтом у Београду, где је радио на развоју полуаутоматског и аутоматског хемијског детектора. У широком опусу научног рада академика Ђорђевића, посебно место заузима истраживање реолошког понашања хуманих ћелија на којем је радио у сарадњи са Бостонским универзитетом.

За научни рад примио је бројне награде, међу којима се издвајају награда “Проф. др Војислав К. Стојановић” Удружења универзитетских професора и научника Србије (2007), Видовданска повеља града Крушевца (2015) и Повеља за животно дело “Академик Љубомир Клерић” Одељења рударских, геолошких и системских наука АИНС (2016).

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији.

Његов одлазак велики је губитак за Српско друшво за механику, Одељење техничких наука САНУ, Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.

Ненад Филиповић
Председник СДМ